ПРАКТИЧНА НАСТАВА
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе предмета је да ученици стекну знања и вештине која су потребна Техничару друмског саобраћаја за развој кључних компетенција потребних за живот у савременом друштву и оспособљавање за рад у складу са захтевима занимања
Задаци наставе предмета су да ученици:
– стекну знања о заштити на раду, заштити животне средине и противпожарној заштити у саобраћају;
– стекну знања и вештину руковања са основним алатима и уређајима који се користе у саобраћају;
– стекну знања о возилима и основним склоповима возила;
– стекну знања оагрегатима на возилима и њиховим деловима;
Циљ наставе предмета је да ученици стекну знања и вештине која су потребна Техничару друмског саобраћаја за развој кључних компетенција потребних за живот у савременом друштву и оспособљавање за рад у складу са захтевима занимања
Задаци наставе предмета су да ученици:
– стекну знања о заштити на раду, заштити животне средине и противпожарној заштити у саобраћају;
– стекну знања и вештину руковања са основним алатима и уређајима који се користе у саобраћају;
– стекну знања о возилима и основним склоповима возила;
– стекну знања оагрегатима на возилима и њиховим деловима;
Превоз опасних материја
https://sh.wikipedia.org/wiki/Klasifikacija_opasnih_materija
Klasifikacija opasnih materijaIzvor: WikipediaKlasifikacija opasnih materija se vrši prema sledećoj podeli u devet klasa
Sadržaj/Садржај [sakrij/сакриј]
Klasifikacija opasnih materijaIzvor: WikipediaKlasifikacija opasnih materija se vrši prema sledećoj podeli u devet klasa
Sadržaj/Садржај [sakrij/сакриј]
- 1Klasa 1. Eksplozivne supstance
- 2Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tečnom stanju ili rastvoreni pod pritiskom
- 3Klasa 3. Zapaljive tečnosti
- 4Klasa 4. Zapaljive čvrste materije
- 5Klasa 5. Oksidirajuće supstance
- 6Klasa 6. Otrovne (toksične) i infektivne supstance
- 7Klasa 7. Radioaktivne supstance
- 8Klasa 8. Korozivne
Презентације ученика
Уређаји и опрема за техничко опслуживање возила
Правилна организација радног места представља основни фактор повећања продуктивности рада и побољшања квалитета техничког опслуживања. Организација радног места обухвата: уређење радног места, прибор и алат, као и упутства за извођење радних операција.
Радно место мора да омогућава и истовремен рад на возилу одозго, са стране и одоздо јер се на тај начин постиже минималан утрошак времена.
Канали за опслуживање возила
Како је знатан део уређаја и механизама моторних возил (око 50%) приступачан само са доње стране, са би се постигла што боља прегледност, удобнији положај радника и квалитетнији рад, неопходно је омогућити приступ просторије за рад, неопхдно је омогућити пристип возилу и са доње стране. Ово се остварује или подизањем возила изнад равни пода просторије за рад дизалица или спустањем пода радног места, као што је случај код канала.
Канали могу да се изводе на више начина. На слици 9 приказане су следеће врсте канала:
Правилна организација радног места представља основни фактор повећања продуктивности рада и побољшања квалитета техничког опслуживања. Организација радног места обухвата: уређење радног места, прибор и алат, као и упутства за извођење радних операција.
Радно место мора да омогућава и истовремен рад на возилу одозго, са стране и одоздо јер се на тај начин постиже минималан утрошак времена.
Канали за опслуживање возила
Како је знатан део уређаја и механизама моторних возил (око 50%) приступачан само са доње стране, са би се постигла што боља прегледност, удобнији положај радника и квалитетнији рад, неопходно је омогућити приступ просторије за рад, неопхдно је омогућити пристип возилу и са доње стране. Ово се остварује или подизањем возила изнад равни пода просторије за рад дизалица или спустањем пода радног места, као што је случај код канала.
Канали могу да се изводе на више начина. На слици 9 приказане су следеће врсте канала:
- Изоловани (појединачни),
- Са ровом,
- Непролазни и пролазни (са ровом),
- Уски и широки,
- Међусобни и бочни,
- Са издизањем точкова или моста,
- Специјални.
Изоловани (појединачни) канали израђују се у поду у облику правоугаоних јама са степеницама (слика 10).
Канали са ровом имају слободну чеону страну и спојени су једним попречним ровом, који обично има степениште са обе стране. Ради безбеднијег вођења возила дуж канала, са обе стране се појављују уздигнути ободи, који се на челу стапају у клин.
Пролазни канали са ровом имају покривљени ров, како би се омогућило прелажење возила преко њега а намењени су техничком опслуживању са краткотрајним бавњењем возила на радном месту, као и за опслуживање већег броја возила у једној смени.
На специјалне широке канале (11) возило наилази на нарочитим колицима (2), која се крећу по шинама (1), положеним по средини канала целом дужином. Подизање возила на колица остварује се аутоматски, навозом возила на канал. Шине испред канала упуштене су у под (3). Предност ових канала је врло добар приступ до свих система возила.
Пролазни канали са ровом имају покривљени ров, како би се омогућило прелажење возила преко њега а намењени су техничком опслуживању са краткотрајним бавњењем возила на радном месту, као и за опслуживање већег броја возила у једној смени.
На специјалне широке канале (11) возило наилази на нарочитим колицима (2), која се крећу по шинама (1), положеним по средини канала целом дужином. Подизање возила на колица остварује се аутоматски, навозом возила на канал. Шине испред канала упуштене су у под (3). Предност ових канала је врло добар приступ до свих система возила.
Уређаји за подизање возила – дизалице
Дизалице омогућавајуподизање возила изнад нивоа пода ради удобнијег положаја радника који опслужује возило и бољег приступа возилу.
Дизалице могу бити стационарне, покретне и преносне (слика 12).
Дизалице омогућавајуподизање возила изнад нивоа пода ради удобнијег положаја радника који опслужује возило и бољег приступа возилу.
Дизалице могу бити стационарне, покретне и преносне (слика 12).
Према типу механизама за подизање, дизалице могу бити механичке, хидрауличке и ваздушно – хидрауличке, а према погону ручне и електричне.
Према месту уградње, дизалице могу бити:
- подне и
- каналне.
Данас се највише користе хидрауличне и електромеханичке дизаличе. Свака дизалица има декларисну носивост, која се мора поштовати. Механичке дизалице се у савременим сервисима ређе употребљавају.
Једностубна хидраулична дизалица приказана је шематски на слици 13. Уље из резервоара (2), преко усисног вентила (2) са филитром, долази у пумпу (4) коју у радни цилиндар (12) стубне дизалице (11). Дејством пумпе и вентила (6), помоћу командне полуге (9), уље се усмерава у радни цилиндар (12) преко пропусног вентила (8) или непосредно у резервоар (2). У тренутку када се подизање заврши редукциони вентил аутоматски усмерава уље у резервоар.
Притисак уља у систему контролише се маноматром (7). Спуштање возила остварује се утицајем сопствене масе возила остварује се утицајем сопствене масе возила ослоњеног на носач (10), када зупчаста пумпа не ради. У овом случају вентил (6) поставља се у положај спуштања чија се брзина регулише протоком уља из радног цилиндра (12) у резервоар уља (2) командном полугом, преко вентила (8).
Електромеханичке дизалице- једностубна и двостубна – приказане су на слици 14.
Данас се елекртомеханичка дизалица конструкцијски изводи на тај начин што се подизање возила остварује помоћу завојног вретена, погоњеног електромоторном са пужним редуктором (4). Возило се ослања на носач полуга (1), које су учвршћене за покретни носач (2). Носач се вертикално помера дуж стуба (3) помоћу завојног вретена.
Електромеханичка четворостубна дизалица (слика 15) састоји се од платформе (5) ослоњене на четири вретена (4) преко навртки (3) и стубова (8). Свако вретено погони се елетромотором (1) и пружним редуктором (2). Командовање дизалицом остварује се преко два дугмета, за подизање и спуштање. У крајњем горњем или доњем положају платформа дизалице зауставља се аутоматски, помоћу прекидача постављених на стубове (8).
Тоћкови возила ослоњеног на платформу дизалице могу се подићи помоћу доизалице могу се подићи помоћу дизалице (7) постављене на колица (6).
Ваздушно-хидрауличне дизалице могу бити једноцилиндричне и вишецилиндричне.
Цилиндар хидрауличне дизалице подиже возило притиском уља који остварује сабијени ваздух. Један од недостатака хидрауличних и ваздушнохидрауличних дизалица јесте немогућност прилаза оним деловима возила који су покривени деловима дизалице.
Хидраулична канална дизалица за издизање моста возила при казана је на слици 16, а чине је хидраулични цилиндар са померљивим клипом (9) и клипњачом (4).
Електромеханичка четворостубна дизалица (слика 15) састоји се од платформе (5) ослоњене на четири вретена (4) преко навртки (3) и стубова (8). Свако вретено погони се елетромотором (1) и пружним редуктором (2). Командовање дизалицом остварује се преко два дугмета, за подизање и спуштање. У крајњем горњем или доњем положају платформа дизалице зауставља се аутоматски, помоћу прекидача постављених на стубове (8).
Тоћкови возила ослоњеног на платформу дизалице могу се подићи помоћу доизалице могу се подићи помоћу дизалице (7) постављене на колица (6).
Ваздушно-хидрауличне дизалице могу бити једноцилиндричне и вишецилиндричне.
Цилиндар хидрауличне дизалице подиже возило притиском уља који остварује сабијени ваздух. Један од недостатака хидрауличних и ваздушнохидрауличних дизалица јесте немогућност прилаза оним деловима возила који су покривени деловима дизалице.
Хидраулична канална дизалица за издизање моста возила при казана је на слици 16, а чине је хидраулични цилиндар са померљивим клипом (9) и клипњачом (4).
Носач клипњаче (5) ослања се на унапред одређено место на мосту возила. Хидраулични цилиндар може да се помера у попречном правцу преко вођица (12), односно два клизача (2). Клизачи се са једне стране ослањају на регулационе упорнике (11), док се други крајеви клизача (1) ослањају и клизе вођицима (7 и 10) постављеним на бочним странама зида канала. Командни разводни вентил означен је са (8).
За вађење и подизање мотора из возила, као и његов транспорт у радионицу, често се користи и кран, који може бити у облику ногара (слика 17) са механичким или хидрауличним погоном или у облику конзолне дизалице (слика 18).
Преносна дизалица приказана је на слици 19 и састоји се из оквира (1), подизача (4) ослоњеног на носач (2), хидрауличног уређаја (6), померњивог носача (11), ручице (9) која омогућава превоз дизалице преко точкова (12 и 5). Возило се ослања на носач (3) дизалице
За вађење и подизање мотора из возила, као и његов транспорт у радионицу, често се користи и кран, који може бити у облику ногара (слика 17) са механичким или хидрауличним погоном или у облику конзолне дизалице (слика 18).
Преносна дизалица приказана је на слици 19 и састоји се из оквира (1), подизача (4) ослоњеног на носач (2), хидрауличног уређаја (6), померњивог носача (11), ручице (9) која омогућава превоз дизалице преко точкова (12 и 5). Возило се ослања на носач (3) дизалице
Zavarivanje from igoriv |
|
|
|
|
TRANSPORTNA SREDSTVA
1. UVOD U TRANSPORTNA SREDSTVA
Upoznavanje karakteristika transportnih sredstava je bitna za razumevanje njihove prilagođenost određenoj vrsti transportnih zadataka. Po definisanju zahteva za transportom, treba se odabrati odgovarajuće transportno sredstvo po karakteristikama i odrede koje sve uređaje, agregate i sklopove treba da poseduje, odnosno koja sve transportna sredstva mogu da se koriste za obavljanje konkretnih transportnih zadataka.
Transportna sredstva se mogu klasifikovati na različite načine, u zavisnosti od usvojenog kriterijuma. Prema transportnom putu transportna sredstva se dele na:
Osnovni kriterijumi na osnovu kojih će se analizirati transportna sredstva za prevoz tereta i na osnovu kojih će se vršiti njihov izbor su sledeći:
Vozila se nabavljaju zavisno od uslova prodaje (nabavne cene, načina plaćanja i sl.), post prodaje i procenjenog eksploatacionog veka transportnog sredstva. Kako bi se nabavila odgovarajuća vozila, treba biti upoznat sa najznačajnijim karakteristikama vozila, ali i osnovnom i dodatnom opremom.
Detaljna specifikacija opcija i mogućnosti pri nabavci novog vozila danas praktično može da se dobije od proizvođača i lokalnih zastupnika / distributera. Neki od proizvođača drumskih transportnih vozila na svojim internet stranicama imaju tzv. configurator tako da potencijalni kupci odmah mogu i praktično da vide izgled vozila zavisno od odabrane opcije.
Kao osnovni predmet posmatranja usvojena su drumska transportna sredstva jer ona obavljaju daleko najveći obim transporta i sa njima će se budući saobraćajni tehničari u najvećoj meri i sretati tokom rada u transportnoj privredi i logistici uopšte.
1. UVOD U TRANSPORTNA SREDSTVA
Upoznavanje karakteristika transportnih sredstava je bitna za razumevanje njihove prilagođenost određenoj vrsti transportnih zadataka. Po definisanju zahteva za transportom, treba se odabrati odgovarajuće transportno sredstvo po karakteristikama i odrede koje sve uređaje, agregate i sklopove treba da poseduje, odnosno koja sve transportna sredstva mogu da se koriste za obavljanje konkretnih transportnih zadataka.
Transportna sredstva se mogu klasifikovati na različite načine, u zavisnosti od usvojenog kriterijuma. Prema transportnom putu transportna sredstva se dele na:
- kopnena:
- drumska,
- železnička i
- transportna sredstva za unutrašnji transport;
- vazdušna i
- transportna sredstva vodnog saobraćaja.
Osnovni kriterijumi na osnovu kojih će se analizirati transportna sredstva za prevoz tereta i na osnovu kojih će se vršiti njihov izbor su sledeći:
- oblik tereta:
- komadni,
- rasuti i
- tečni;
- dimenzije tereta,
- posebni zahtevi:
- temperatura tereta,
- opasne materije,
- uređaji za samoutovar i samoistovar i sl.
- dužina transportnog puta.
Vozila se nabavljaju zavisno od uslova prodaje (nabavne cene, načina plaćanja i sl.), post prodaje i procenjenog eksploatacionog veka transportnog sredstva. Kako bi se nabavila odgovarajuća vozila, treba biti upoznat sa najznačajnijim karakteristikama vozila, ali i osnovnom i dodatnom opremom.
Detaljna specifikacija opcija i mogućnosti pri nabavci novog vozila danas praktično može da se dobije od proizvođača i lokalnih zastupnika / distributera. Neki od proizvođača drumskih transportnih vozila na svojim internet stranicama imaju tzv. configurator tako da potencijalni kupci odmah mogu i praktično da vide izgled vozila zavisno od odabrane opcije.
Kao osnovni predmet posmatranja usvojena su drumska transportna sredstva jer ona obavljaju daleko najveći obim transporta i sa njima će se budući saobraćajni tehničari u najvećoj meri i sretati tokom rada u transportnoj privredi i logistici uopšte.
2. DRUMSKA TRANSPORTNA SREDSTVA
Učešće drumskog transportnog sektora u obavljanju transporta robe je veoma visoko. Procenjuje se da drumski transport u Evropskoj uniji učestvuje sa više od 70% u ukupnom obimu prevezenog tereta, a ovaj podatak se može primeniti i na ostale razvijene zemlje. Kod nas, i u zemljama u razvoju uopšte, ovaj procenat je i znatno veći. Tako visok stepen učešća drumska transportna sredstva duguju svojoj elastičnosti u pogledu zadovoljenja zahteva korisnika (odnosno usluzi „od vrata do vrata“).
Sa porastom broja drumskih transportnih sredstava došlo je do povećanog zagađenja životne sredine. Zbog toga je jedna od glavnih briga razvijenog sveta strateško smanjenje učešća drumskog transporta u vidovnoj raspodeli. Ove mere do sada nisu urodile plodom jer nije ponuđena dovoljno dobra alternativa drumskim vozilima. Usledila je obaveza smanjenja zagađenja od strane svih novoproizvedenih vozila kroz automobilsku industriju (EVRO norme) i uvođenje alternativnih pogona drumskih vozila. Međutim, paralelno uvođenje savremenih logističkih tehnologija (kao just-in-time i drugih) dovelo je, sa jedne strane, do smanjenja zarobljenih materijalnih sredstava u zalihama, a sa druge, do značajnog povećanja pređenih kilometara i to naročito drumskim vozilima.
2.1. Struktura drumskih transportnih sredstava
Struktura drumskih transportnih sredstava obuhvata elemente koji čine jedno drumsko vozilo (vučno, priključno), odnosno sisteme i agregate od kojih se ono sastoji. Polazeći od osnovne funkcije transportnih sredstava, tj. od transporta robe i putnika, sva drumska transportna sredstva moraju posedovati sisteme koji omogućavaju bezbedno i nesmetano obavljanje ove funkcije.
Slika 2.1. Struktura drumskog motornog vozila
U cilju obavljanja svojih funkcija, drumska transportna sredstva poseduju sledeće sisteme (Slika 2.1):
2.1.1. Pogonski sistem
Zadatak pogonskog sistema jeste da ostvari vrednosti osnovnih mehaničkih karakteristika (snaga, obrtni moment, broj obrtaja) koje će posle njihovih transformacija u sistemu za prenos snage uzimati potrebne vrednosti koje su najčešće definisane zahtevima točkova. Pogonski sistem može biti elektromotor, turbina i sl, a danas je to najčešće motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Njegova osnovna funkcija je da hemijsku energiju goriva, koja nastaje sagorevanjem goriva u cilindrima motora, transformiše u mehanički rad. Zavisnost osnovnih mehaničkih karakteristika motora (snaga, obrtni moment, broj obrtaja) najčešće se definiše dijagramom (Slika 2.2).
Učešće drumskog transportnog sektora u obavljanju transporta robe je veoma visoko. Procenjuje se da drumski transport u Evropskoj uniji učestvuje sa više od 70% u ukupnom obimu prevezenog tereta, a ovaj podatak se može primeniti i na ostale razvijene zemlje. Kod nas, i u zemljama u razvoju uopšte, ovaj procenat je i znatno veći. Tako visok stepen učešća drumska transportna sredstva duguju svojoj elastičnosti u pogledu zadovoljenja zahteva korisnika (odnosno usluzi „od vrata do vrata“).
Sa porastom broja drumskih transportnih sredstava došlo je do povećanog zagađenja životne sredine. Zbog toga je jedna od glavnih briga razvijenog sveta strateško smanjenje učešća drumskog transporta u vidovnoj raspodeli. Ove mere do sada nisu urodile plodom jer nije ponuđena dovoljno dobra alternativa drumskim vozilima. Usledila je obaveza smanjenja zagađenja od strane svih novoproizvedenih vozila kroz automobilsku industriju (EVRO norme) i uvođenje alternativnih pogona drumskih vozila. Međutim, paralelno uvođenje savremenih logističkih tehnologija (kao just-in-time i drugih) dovelo je, sa jedne strane, do smanjenja zarobljenih materijalnih sredstava u zalihama, a sa druge, do značajnog povećanja pređenih kilometara i to naročito drumskim vozilima.
2.1. Struktura drumskih transportnih sredstava
Struktura drumskih transportnih sredstava obuhvata elemente koji čine jedno drumsko vozilo (vučno, priključno), odnosno sisteme i agregate od kojih se ono sastoji. Polazeći od osnovne funkcije transportnih sredstava, tj. od transporta robe i putnika, sva drumska transportna sredstva moraju posedovati sisteme koji omogućavaju bezbedno i nesmetano obavljanje ove funkcije.
Slika 2.1. Struktura drumskog motornog vozila
U cilju obavljanja svojih funkcija, drumska transportna sredstva poseduju sledeće sisteme (Slika 2.1):
- pogonski sistem,
- sistem za prenos snage
- sistem kretača,
- sistem za upravljanje,
- sistem oslanjanja,
- sistem za kočenje,
- noseću konstrukciju,
- sistem za osvetljavanje puta i davanje svetlosnih znakova,
- sisteme koji omogućavaju normalnu vidljivost,
- sistem za davanje zvučnih znakova,
- sistem za odvođenje i ispuštanje izduvnih gasova sa uređajima od kojih zavisi sastav izduvnih gasova,
- sistem za spajanje vučnog i priključnog vozila,
2.1.1. Pogonski sistem
Zadatak pogonskog sistema jeste da ostvari vrednosti osnovnih mehaničkih karakteristika (snaga, obrtni moment, broj obrtaja) koje će posle njihovih transformacija u sistemu za prenos snage uzimati potrebne vrednosti koje su najčešće definisane zahtevima točkova. Pogonski sistem može biti elektromotor, turbina i sl, a danas je to najčešće motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Njegova osnovna funkcija je da hemijsku energiju goriva, koja nastaje sagorevanjem goriva u cilindrima motora, transformiše u mehanički rad. Zavisnost osnovnih mehaničkih karakteristika motora (snaga, obrtni moment, broj obrtaja) najčešće se definiše dijagramom (Slika 2.2).
Slika 2.2. Snaga i obrtni moment u funkciji broja obrtaja
Osnovni delovi motora (Slika 2.3) su: cilindarski blok (1), cilindarska glava (2), poklopac cilindarske glave (3), karter (4), kolenasto vratilo (radilica) (5), klipnjača (6), klip (7), brizgaljka (8), ventil (9), bregasto vratilo (10), zamajac (11), osovinica (12), kaišni prenosnik (13).
Slika 2.3. Presek motora
Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred jedan motor su:[A.1]
Osnovni delovi motora (Slika 2.3) su: cilindarski blok (1), cilindarska glava (2), poklopac cilindarske glave (3), karter (4), kolenasto vratilo (radilica) (5), klipnjača (6), klip (7), brizgaljka (8), ventil (9), bregasto vratilo (10), zamajac (11), osovinica (12), kaišni prenosnik (13).
Slika 2.3. Presek motora
Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred jedan motor su:[A.1]
- mala masa,
- male gabaritne dimenzije,
- laka izrada i rukovanje,
- jednostavno održavanje,
- pouzdan i bešuman rad,
- dug vek trajanja.
Slika 2.5. Podmazivanje ležaja u motoru
Sa aspekta mase interesantan je podatak da specifična težina motora teških teretnih vozila i radnih mašina (u građevinarstvu, rudarstvu...) iznosi 50-70 N/kW. U slučaju lakih teretnih vozila ona se nalazi u granicama od 30 do 50 N/kW, dok u slučaju putničkih vozila taj raspon iznosi 20-30 N/kW.
Osnovni nedostatak motora sa unutrašnjim sagorevanjem je korišćenje deficitarnih tečnih goriva naftnog porekla.
Sa aspekta mase interesantan je podatak da specifična težina motora teških teretnih vozila i radnih mašina (u građevinarstvu, rudarstvu...) iznosi 50-70 N/kW. U slučaju lakih teretnih vozila ona se nalazi u granicama od 30 do 50 N/kW, dok u slučaju putničkih vozila taj raspon iznosi 20-30 N/kW.
Osnovni nedostatak motora sa unutrašnjim sagorevanjem je korišćenje deficitarnih tečnih goriva naftnog porekla.